Socio-emocionalni razvoj deteta u vrtiću
Zbog čega je bitno kod dece razvijati emocionalnu inteligenciju?
Beba kada se rodi prima mnoštvo informacija iz spoljašnjeg sveta i svet doživljava preko čula. Postoji 6 čula : čulo ukusa i mirisa, dodira, sluha, vida i kinestetičko čulo. Majka je centar bebinog sveta i iako je fizički odvojena, majku doživljava kao delom sebe. Dečija vezanost za majku, primarna je potreba , jednaka gladi ili žedji. To je specifičan odnos koji se u najranijem detinjstvu formira izmedju majke i deteta. Stvaranje sigurne afektivne vezanosti je od ključnog značaja za pravilan razvoj deteta, čije se stvorene posledice nesigurne veze ispoljavaju u kasnijem dobu (deca odrastaju preokupirana odnosom sa svojim roditeljima, beba pojačano nadgleda svoju majku u strahu da će je izgubiti itd). Majka mora biti responzivna i to je jedino ispravno.
Empiristi smatraju da je beba rodjena kao prazna tabla “tabula rasa”, dok drugi smatraju da se radja sa odredjenim genetskim dispozicijama.
Osobine se ne nasledjuju, vec isključivo dispozicije.
Osmeh koji se naziva socijalnim osmehom prvi je organizator psihičkih funkcija. To je znak da beba postaje svesna svog okruženja, shvata da postoje majčine oči, osmeh i usta koja nežno pričaju i tepaju. Socijalni osmeh je izraz primarne socijalnosti deteta i ima važnu ulogu u njegovom emocionalnom, socijalnom i intelektualnom razvoju. Osmeh je zapravo bebin nežni odgovor na nežnost koju prima.
Plač je prirodna reakcija deteta na spoljašnje draži i ono plačem izražava želje, glad, žedj, nezadovoljstvo… Beba dok ne progovori sem osmeha, plač je takodje jedno od sredstava komunikacije . Plač nije isključivo znak razmaženosti (osim sto je znak za bol, nezadovoljstvo, glad, žedj, strah i sl).Osim sto se dete telesno, motorički i saznajno razvija ono postepeno razvija odnose prema sebi i ljudima iz okoline.
Termin emocionalna zrelost znači razvijanje samostalnosti, samopouzdanja, poverenja i emocionalne stabilnosti i kontrole. Dakle detetova sposobnost da na prihvatljiv način reaguje na uskraćivanje nekih želja i potreba.
Sa druge strane, socijalna zrelost je usko povezana sa emocionalnom. Socijalni razvoj teče od egocentričnosti do društvenosti.Stoga je sasvim je normalno da beba od godino i po dana ne želi da podeli igračku sa drugom decom, da želi da bude u centru pažnje i da ispoljava osobine egocentričnosti. Vrtić može doprineti bržem stvaranju socijalnih odnosa medju decom i zbog toga je jedan od najvećih razloga zbog čega se roditelji opredeljuju za upis deteta u vrtić.
Šta je emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija predstavlja sposobnost za efikasno prepoznavanje i operisanje sopstvenim i tudjim emocijama.
Emocionalna inteligencija obuhvata 5 osnovnih oblasti: 1. Svest o sopstvenim emocijama, 2. Prepoznavanje sopstvenih emocija, 3. Vladanje sopstvenim emocijama, 4. Empatija 5. Socijalne veštine.
Emocionalna inteligencija se UČI!
Kako se uči? Svakog dana. Jedan od razvoja koji podstičemo u vrtiću, a i vi nesvesno ili svesno kod kuće jeste socio-emocionalni razvoj. Socio-emocionalni razvoj je veoma bitan i ukoliko se zanemari ostavlja posledice koje se najčešće ispoljavaju u kasnije dobu (adolescenciji, zrelom dobu..) Osoba koja ima visoku emocionalnu inteligenciju i biva okružena socijalno pozitivnim okruženjem raste i razvija se u stabilnu ličnost, ima više samopouzdanja, bolji uspeh u školi, samosvesna je i samostalna.
Svakodnevno u radu sa svojom decom treba da razvijate svest o njegovim emocijama i prepoznavanje istih tako sto cete imenovati i objasniti osnovu te emocije Primer: Beba želi da dira makaze, ali joj vi ne date. Plače. U tom trenutku bebi kažete :” Shvatam Mila, ti si sada ljuta zato što ne smeš da diraš makaze, jer bi se u suprotnom povredila. Hajde da vidimo kako da sagradimo julu od kocki.” – i tako joj skrenete pažnju na drugu igračku. Pogrešno je da vičete ili da ćutite. Ukažite joj na to zbog čega ona place. Beba još uvek ne ume da govori (ukoliko ne ume) i ne zna koja je emocija obuzima i sta joj se dešava.
Naučite vaše dete da vlada sopstvenim emocijama, tačnije naučite je da svoja emocionalna reagovanja ispolji na pravi nacin. Beba je tu da uči. Ona ne zna ništa i kao što je podstičete da prohoda i progovori, tako isto podstičite i druge aspekte razvoja. Trenutno govorimo o emocionalnoj inteligenciji i ispoljavanju emocija tj emocionalnom izražavanju. Dešava se da beba vrišti dok ne dobije odredjenu stvar u svoje ruke. Vi slušate i govorite da ne može, ona nastavlja. Vi u klin ona u ploču, kako bi naši stari rekli. Pa ko je uporniji? 1 :0 za bebu. Sledeći put očekujte bar 12: 0 za bebu. Dakle, beba ne zna šta je ispravno ukoliko joj to ne objasnite ili ako odreagujete.
Primer: Beba želi makaze. I vrišti. Vi joj ne date. Ona vrišti. Još ako ste u prodavnici a vas sramota. Prvi put se to desilo. Popustite. Sledeći put beba će zapamtiti koji joj je znak (jer nije progovorila), za dobijanje onog što prvi put ne može. Svaki sledeći put je duži, a može biti i jači.
Dakle, ne popuštajte i ignorišite nepoželjno ponašanje. Tada beba prima znak da ne dobija vrištanjem ništa. Većim bebama mozete reći :” Ne, no, no, to nije lepo ponašanje i vrištanjem nećeš ništa dobiti.” i okrenete glavu na drugu stranu. Empatija je razumevanje tudjih osećanja, što se savladava kod malo starijeg uzrasta takodje vežbom. Socijalne veštine takodje.
Što više ljubavi pružate detetu ono će biti sposobnije da te emocije pokaže drugom.
Ljubavlju se dete ne može razmaziti, ali drugim postupcima može.
Darinka Marković, vaspitač
instagram: vaspitac_mama