Postoji li razlog za brigu? Deset saveta za vaspitanje dece koja ispoljavaju prkosna ponašanja
Prkosno ponašanje obično se javlja kod dece mlađe od deset godina. Ogleda se u ponašanju koje podrazumeva neposlušnost i protivljenje (prkošenje) zahtevima i pravilima odraslih u cilju njihovog uznemiravanja. Prkosno ponašanje ogleda se u udaranju nogama o pod, valjanje po podu itd., a takođe i u zapostavljanju obaveza ili površno obavljanje zadataka. Ova deca se brzo naljute, imaju nisku toleranciju na frustracije, nekooperativni su i pružaju otpor.
Kod ovakvog ponašanja dece važno je naglasiti i ulogu interakcije roditelja i dece. U trenucima kada su detetove potrebe nezadovoljene, kada ih roditelji ne primećuju ili ignorišu, ova vrsta ponašanja je učestao signal da im je potrebna pažnja. Roditeljima se preporučuje da osluškuju potrebe svoje dece, kako deca ne bi morala da osmišljavaju različite strategije kako da pridobiju pažnju roditelja. Pored emocionalne povezanosti deteta i roditelja, protekciju predstavlja i doslednost roditelja. To znači da ukoliko je odnos roditelja i deteta stabilan, smanjuje se verovatnoća da dete alternativnim načinima da pokušava da od roditelja nešto dobije.
Razlog za brigu postoji u onim trenucima kada roditelji detetu ispunjavaju zahteve detetovog prkosnog ponašanja. Tada dete uvidja da mu takvo ponašanje donosi određenu korist i počinje da ga koristi i u odnosima sa drugima, ali i za kontrolu ponašanja roditelja. Razlog za brigu postoji ukoliko se ovakvo ponašanje nastavi na starijem uzrastu deteta i kada zaprimi oblike antisocijalnog ponašanja.
Deset saveta za vaspitanje dece koja ispoljavaju prkosna ponašanja:
- Ispitajte u kojim situcijama se dete ponaša na ovaj način;
- Preispitajte svoju ulogu u tome;
- Razgovarajte sa detetom o prihvatljivim načinima na koje može da zadovolji svoje potrebe;
- Budite jasni u postavljanju pravila i granica ponašanja;
- Nemojte dete terati da radi stvari na silu – odgovor deteta zasigurno će biti prkos;
- Više podstičite i ohrabrujte dobro ponašanje nego što kažnjavate loše. Dete će tada steći utisak da više obraćate pažnju na njega kada radi nešto loše. Dajte mu do znanja da znate i kada radi nešto dobro;
- Pravovremeno odgovarajte na potrebe deteta;
- Osluškujte potrebe svog deteta:
- Budite emotivno topli prema detetu;
- Budite dosledni u svom ponašanju.
Olivera Nikolić
MSc defektolog
Porodični psihoterapeut u edukaciji
064/91-01-256